Зимско рачунање времена почиње у недјељу, 29. октобра, помјерањем казаљки на часовницима за један час уназад.

У недјељу у 3.00 часа, часовнике треба помјерити један сат уназад тако да се вријеме у 3.00 часа рачуна као 2.00. 

Зимско рачунање времена траје до посљедњег викенда у марту, када почиње љетно рачунање времена. 

Прелазак на љетно и зимско рачунање времена први пут је забиљежен 1916. године у земљама на сјеверу Европе ради уштеде енергија, јер се период дневног свјетла са раних јутарњих часова "премијешта" на вечерње. 

Љетно рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године. Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи одредиле су да почетак љетног рачунања времена почиње посљедње недјеље у марту и завршава посљедње недјеље у октобру. 

Помјерање казаљки уведено је уз образложење да се тиме "продужава" дан, омогућава уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим. 

Поједини астрономи су против вјештачког "продужења" дана, јер сматрају да природу не треба "мучити", макар се то правдало и економском рачуницом.